О пољопривреди
Шабац има знатно повољнију земљишну структуру у односу на просек РС, а што се огледа првенствено у значајно већем уделу обрадивог земљишта и значајно мањем уделу мање квалитетних ливадских и пашних површина. Самим тим, ПГ су у могућности да успостављају интензивну пољопривредну производњу и имају могућност одабира одгоја економски најпрофитабилнијих култура.
Пољопривредна газдинства се у Посавини и Мачви доминантно баве ратарско-повртарском производњом. Уз производњу ратарских култура, значајне земљишне површине се користе и за производњу крмног биља. За разлику од највећег броја локалних самоуправа у Србији, а посебно у Централној Србији, у Шапцу се на релативно великим земљишним површинама и специфичним микролокацијама заснива производња индустријског биља, првенствено соје. Брдска подручја Поцерине се карактеришу воћарском производњом.
Земљиште
На основу природно-еколошких фактора – рељефа, климе и потенцијала земљишта, подручје града се јасно диференцира у погледу производне намене земљишта на три производна региона:
- Равничарски регион се простире на 44.611,87 са надморском висином од 75 до 100м. Клима је умерено-континентална. Присутна су дубока и плодна земљишта разноврсних типова. Земљиште је доброг потенцијала, са делимично извршеном мелиорацијом. Доминантно је обрадиво земљиште, односно оранице. Доминирају ратарске културе, крмно и индустријско биље.
- Ратарско - воћарски регион са 33.166,73 ха, са надморском висином од 100-300м. Клима је умерено континентална са нешто више падавина. Земљишта су мање дубока и плодна. Доминантно је обрадиво земљиште, односно оранице. Доминирају ратарске културе.
- Брдско-планински или шумско-пашњачки са 1.882 ха. Надморска висина је изнад 300 м.
Клима је планинска. Земљишта су плитка и мале плодности. Мало је обрадивог земљишта, свега око 10%.
Педолошке карактеристике, односно типови земљишта, су један од најзначајнијих услова за гајење пољопривредних култура, као и за образовање травне и шумске вегетације. У граду Шапцу доминантно место заузимају климатогена (око 75%), затим топогена (14,9%) и генетски неразвијена земљишта (10,2%).