Прерађивачка индустрија

Индустријски погони

Пољопривреду и прехрамбену индустрију у протеклом периоду је симболизовао АИК Шабац који је у свом саставу поседовао комплетну примарну производњу и добар део прерађивачких капацитета. У саставу АИКа су били кланица, млекара, хладњача, фабрика за производњу сточне хране, ветеринарске амбуланте, млинско прекарска индустрија, мање задруге, семенарска производња , ланац малопродајних објеката и сл. Део ових капацитета је приватизован и данас представља значајне или водеће прерадне капацитете у својим секторима попут Шабачке млекаре, Еликсира, Протеинке и сл. Међутим, распадом овог предузећа, које је имало заокружен хоризонтални и вертикални ланац производње, логистике и пласмана, стање у прехрамбеној индустрији, а посебно у ланцу снабдевања и вредности се значајно мења.

Највећи проблем у ланцу снабдевања и вредности свакако представља чињеница да постоји велики дисбаланс између потреба постојећих прерадних капацитета и постојеће пољопривредне производње у граду Шапцу. Ови дисбаланси су видљиви у готово свим секторима.

Најуређенији производни ланац постоји у производњи индустријског биља. Без обзира на културу, у свим случајевима је реч о уговореној производњи која је у мањој или већој мери подржана и организована од стране прерадних капацитета. Ови прерадни капацитети се, међутим, налазе ван града Шапца. У свим осталим секторима постоје мањи или већи поремећаји у ланцу снабдевања, односно постоје значајни потенцијали за унапређењем.

Постојећи складишни капацитети за ратарску производњу се огледају у постојању силоса, укупних капацитета око 10.700 вагона. На територији града има и око 15 млинова. Тржишни вишкови, произведене пшенице, међутим, не задовољавају потребе града Шапца. Процена је да се око 50% произведене пшенице предаје, а да се остатак користи у домаћинству, услед чега постојећи млинови значајну количину пшенице купују по Срему.

С друге стране, кукуруз у Шапцу не представља берзанску робу. Највећи део произведеног кукуруза остаје на домаћинству и користи се у исхрани стоке, односно нема га у значајнијим тржишним вишковима. У мањим количинама се он предаје на складиштење и/или компензује кроз сточну храну.

Производња поврћа је намењена првенствено кванташким (Шабац, Београд и Нови Сад) и зеленим пијацама.

У Шапцу нема организованог откупа повртарских производа, док се набавка сировине код локалних прерађивача врши уговореном производњом у Војводини. У повртарству нема складишних капацитета чак ни на највећим ПГ.  Прерадних капацитета који би радили са робом нижег квалитета, такође, нема.

У Шапцу постоји неколико прерадних капацитета за воће. Реч је првенствено о минусним хладњачама, а процењени капацитети су око 22.500 т, од чега свакако највећи удео представља хладњача Еликсир д.о.о. која сама има капацитет око 11.000 т. Прерадни капацитети су извозно оријентисани. Најважније културе у откупу су малина, купина, јагода, вишња и шљива. Воћарска производња у Шапцу, иако значајна, не покрива ни приближно потребе постојећих прерадних капацитета који поједине културе откупљују по читавој Србији. Удео откупљеног воћа из Шапца код ових прерадних капацитета варира 5-30% у зависности од културе. С друге стране у Шапцу су присутни и откуљивачи из других крајева Србије.

У последње време долази и до подизања малих кућних хладњача са плусним хлађењем. Капацитета су 50-200 т и првенствено су намењени складиштењу јабуке и јагоде. Процењени капацитети су испод 2.000 т. (укупно 29 капацитета, 11.300 м3).

Узимајући у обзир број ПГ која се баве воћарском или повртарском производњом и обим производње, мора се констатовати да су складишни капацитети на ПГ готово симболични и не одговарају потребама постојеће производње. Недостатак складишних капацитета доводи до тога да се пласман воћа и поврћа намењеног пијацама врши у пуној сезони када су најниже откупне цене , а део производа и пропада.

Такође, значајан недостатак представља и недостатак прерадних капацитета који би прерађивали производе ниже класе.

У млекарској индустрији доминантни прерадни капацитет представља Шабачка млекара. Ова млекара припада категорији индустријских млекара и има, са капацитетом прераде од око 250т млека/дан, један од највећих капацитета за прераду млека у РС. Ова млекара откупљује највећи део млека произведеног у Шапцу, међутим у потрази за великим произвођачима и квалитетним млеком у значајној мери врши набавку млека чак и из удаљенијих крајева Србије, а што указује на потребу за даљим развојем млечног говедарства у Шапцу.

Кланичну индустрију представља велика индустријска кланица у Шапцу и неколико мањих занатских кланица. Постојећи откуп од стране локалних кланичара ни приближно не одговара постојећем тову говеда и свиња, тако да се у откупу налази већи број кланица из других региона Србије. Ово је посебно изражено код производње свињског меса, где готово искључиве купце товљеника представљају кланице ван града Шапца.

Прерађивачка индустрија

Poljoportal_logo_m1.png
© Copyright 2021 Пољопортал. Сва права задржана
Још немате налог? Региструјте се!

Пријавите се на свој налог