О Шапцу

Јевремов конак, био је први кнежев конак у Србији. Грађен је од 1822 – 1824. године, као кнежевска резиденција.

Географски положај, клима и становништво

Град Шабац се налази на 44о76ˈ, северне географске ширине и 19о69ˈ, источне географске дужине, на десној обали Саве 103 км узводно од Београда. Просечна надморска висина је око 80 метара. Терен је претежно низијски и брежуљкаст, нагнут је од југа према северу.

Број становника Шабац

Укупна површина административног подручја износи 795,3 км2. На овом подручју се налази 49 катастарских општина и 52 насеља са укупно 115.884 становника, а од тога на подручју градског насеља Шабац и пет приградских насеља (Мајур, Јевремовац, Поцерски Причиновић, Јеленча и Мишар) живи 71.332 становника (по пописи из 2011. године). Територија града Шапца захвата северозападни део Србије, а налази се у Мачванском округу који припада региону западне Србија.

Граничи се са Републиком Српском (Б и Х) и општином Богатић на западу, АП Војводином на северу, градом Лозницом и општином Крупањ на југу и општинама Владимирци и Коцељева на истоку и југоистоку. Основне карактеристике географског положаја града Шапца су контакт две макрорегије панонске и планинске, затим транзитни положај између средишње Србије, Војводине и Босне и Херцеговине и веома добра проходност терена.

Геосаобраћајни потенцијал одговара одвијању три вида транспорта (друмски, железнички и речни), а изграђена инфраструктура од регионалног и републичког значаја (друмска и железничка) и основни правци саобраћајне повезаности града (север-југ, исток- запад) и река Сава, омогућује укључивање овог подручја у унутрашњи и међународни речни саобраћај. Шабац је саобраћајно чвориште регионалног значаја, како због прелаза преко реке Саве, тако и услед централног и прелазног положаја на контакту различитих предеоних и привредних целина: Мачве, Поцерине, Посавине и Срема, које се овде прожимају.

На југозападу налази се планина Цер (689 мнв). Граница града Шапца се протеже венцем планине Цер спајајући врхове: Кумовац (593 мнв), Липова вода (689 мнв), Безимени врх (697 мнв), Кик (435 мнв) и Букорска глава (405 мнв). Најјужније насеље Букор је на тромеђама општина и градова (Шабац, Лозница и Крупањ), (Шабац, Крупањ и Коцељева) и (Шабац, Коцељева и Владимирци).

Северни део територије чини мачванска равница са селима ушореног типа, чије се становништво углавном бави ратарством, а изражајност терена се углавном креће од 84,4 до 89,7 мнв, док јужни део чини поцерски крај са селима полузбијеног типа чије се становништво бави воћарством, ратарством, а експонираност рељефа је од 131 до 162 мнв.

Источни део територије припада Посавотамнави са насељима полузбијеног типа чије се становништво бави ратарством и воћарством. На подручју града Шапца заступљена је пријатна умероноконтинентална клима, са изражена четири годишња доба. Због отворености према Панонској низији северни део је под утицајем панонске континенталне климе.

Пречице

Шабац
Шабац
Poljoportal_logo_m1.png
© Copyright 2021 Пољопортал. Сва права задржана
Још немате налог? Региструјте се!

Пријавите се на свој налог